Ovo je najveća pandemija naših života, neizvesnosti i promenljivog raspoloženja. Postoje određene lestvice koje svi pokušavamo da preskočimo čak i kada prosto ne možemo, zbog toga je važno da usporimo i pruzimo podrsku onima kojima je potrebna.
“Filip je odličan plivač. Marina je vrsna gitaristkinja. Zašto ja ne mogu da budem kao oni?” - reče Jovan koji je zaboravio da je dominirao na takmičenju iz hemije. Jovan ne zna da Filip svakog dana pokušava da shvati osnove hemije. Filip ne zna da je Marinu sramota zato što uopšte i ne ume da pliva. Ovo je jedno od semena nesigurnosti, strah od onoga što vidimo zbog oblaka nad onim što treba da vidimo.
Mlada osoba danas mora da bude svuda: u školi, na treningu, u muzičkoj školi, u auto školi, sa društvom, sa porodicom, pred knjigom, kao i u svojim interesima. Ali sve što radimo nije dovoljno! Vreme teče brže nego ikada i niko više ne stiže da zastane, pogleda iza sebe i sa ponosom prihvati da je ono što radi nekome samo san.
Ali zašto to ne radimo? Šta je to što Filipu govori da je hemija bitnija od plivanja? Zašto se Filip ne oseća dobro povodom svog uspeha? Problem je veći od njega samog jer vreme nije hitro samo za njega. Filipovi roditelji su po ceo dan na nogama. Spremaju obroke, idu na posao, sređuju stan, posećuju svoje roditelje, rade još nešto van posla, ali i provode vreme sa porodicom i prijateljima. Ono što ih mahom povezuje sa mladima jeste stres. U svoj toj zbrci zaboravljaju da postoje ljudi sa više obaveza od njih, a kamoli na to da to mogu biti njihova deca. Nažalost za mnoge ljude uključujući i Filipove roditelje više obavljenog posla znači više satisfakcije, tako da nije ni čudo da sve što mogu da vide jeste Filipova dvojka iz hemije. Zamisli samo: ustaješ iz kreveta, pomoliš se na brzinu. Spremiš doručak za porodicu dok pereš zube da uštediš vreme. Na poslu provodiš čitav dan. Kupuješ namirnice, usisavaš kuću, javljaš se prijateljima da se vidi da ih nisi zaboravio nego da fizički ne stižeš da im se javiš i nakon ovako napornog dana čuješ da ti dete nije ispunilo osnovni zadatak koji je dobilo. Mnogi bi u afektu izgrdili jadnog Filipa koji bi od toga imao trajne posledice, samo zato što ni ne misle o tome da se Filip razboleo i propustio lekciju sa testa.
Ali šta se dešava u Filipu? Niko ga nedeljama nije pohvalio. Sve što ljudi vide jeste jedan poraz koji sa lakoćom nadvladava sve pobede. Te pobede ne moraju da budu u medaljama. Nekim danima neverovatan je uspeh probuditi se živ i suočiti se sa svetom. Samo Filip može da utvrdi koliko je velik taj uspeh, ali ne uspeva. Više ni sam ne prihvata to što radi kao ikakav uspeh. Filip radi ono što bi svako u toj situaciji uradio. Filip pada u depresiju, ali i u začarani krug. Filipov učinak pogoršava njegovo raspoloženje. Loše raspoloženje zauzvrat umanjuje produktivnost i ponovo, učinak. Filipove greške postaju vidnije što utiče na hrabrost da živi takav život, spolja i iznutra. Lestvica minimuma koji Filip treba da ispuni prerasta Filipove mogućnosti. Filip završava poslednju epizodu i ne dobija drugu šansu.
Ovim svetom hoda na milione ovakvih dečaka i devojčica kojima je potrebna podrška. Podrška u uspehu, u neuspehu i u svakoj životnoj situaciji. Tu sam i ja, Filip koji je pukom srećom dobio drugu šansu. Ono što mogu da kažem jeste da se ne obazirete na ljude koji ne vide vaše uspehe i da ih postanete svesni. Ne moramo biti dobri u svemu. Ne morate da prođete kroz Filipov život da biste odgajili potreban minimum empatije i podrške koja nekome može da spasi život. Nakon što je meni spašen život ja sam spasio još jedan. To znači da moramo da podsetimo ljude koje volimo koliko su vredni da bi i oni mogli da podsete njihove najdraže koliko im znače. Ako spasite jedan život, spasili ste ih mnogo više.
Voleo bih da svako dete na ovoj planeti ima bezuslovnu podršku roditelja. Bez obzira da li ima deset ili četrdeset godina. Međutim, nekada moramo da reagujemo sami, ali i da čitamo između redova. Čovek je jedno snažno, sposobno biće, ali to apsolutno ne znači da je parna mašina. Budite manje strogi, a više pravedni prema sebi i drugima. Budite podstrek i podrška!
Vladimir Nešić (20)
Novi Sad
