"Ko se tuče, taj se voli." Rečenica uz koju su mnogi odrasli na ovim prostorima, i koja je apsolutno pogrešna.
Koliko puta je neko od nas video, prisustvovao ili i sam bio žrtva nekog vida nasilja u školi?
Stariji znaju da kažu, "toga u moje vreme nije bilo", ili "ćuti, biće bolje, promeniće se, ti se nemoj mešati, samo ćuti", dajući do znanja žrtvama nasilja da je to na neki način normalno i da čekaju da im rešenje padne sa neba.
To je pogrešno! Niko ne treba da ćuti i trpi bilo koji vid nasilja, u školi, na ulici, u svom porodičnom domu, u parku, nigde. Zapravo, nasilja je uvek bilo, a danas se više priča o tome. Uzroci nasilja nisu uvek jasni, ali jedno znamo – nije mu lako stati na kraj. Znam mnogo dece koji imaju jako loš odnos sa svojim roditeljima i smatram da je važno da taj problem reši. Deca koja nemaju podršku od najbližih želeće da budu primećeni i "glavni" u društvu čak i kada je ta pažnja dobijena na neki negativan način.
Pripadnost grupi je važna. Ako ne nosiš markirano, novo i nešto što je u trendu, ti si bezveze, kako neki znaju da kažu, ili nisi popularan zato što nemaš para. Ako slušaš ili radiš nešto drugačije, gledaju te kao čudaka. Nisu u pravu, i oni koji su drugačiji, nisu čudaci ! Ne volimo svi iste stvari, i to je potpuno normalno i u redu! Obično osobu koja je slabija u nekom sportu izdvajaju i zadnju biraju (kada se dele u ekipe ko će sa kim biti u timu) i samim tim ponižavaju. Potpuno je u redu ako neko nije u nečemu dobar, ili ako nekog nešto ne zanima, u svakom slučaju i on treba da pripada društvu, čak i ako je drugačiji.
Nešto što je najgore, po meni jeste, kad neko bude zlostavljan zbog svog fizičkog izgleda, i to u periodu kada se menjamo i ne možemo toliko da utičemo na svoje telo. Ima višak kilograma, manjak kilograma, visok si, nizak si, i budeš ponižavan a ti ništa nisi uradio. Zapravo i da uradiš nešto, niko nema pravo da te stavi u situaciju da mrziš sebe i svoje telo. Još veći je problem, kad se neko na nekog "nakači" samo onako. Prosto zamišlja da ima sva prava ovog sveta i da eto može to da radi. Bude mu smešno, zanimljivo ili interesantno, dok ta druga osoba misli o sebi sve najgore zbog nečijeg hira.
Volela bih svoj deci ovog sveta da kažem, da se ne stide sebe, kako god izgledali, šta god nosili, kako god pričali i šta god radili. Svako dete je na ovom svetu jedinstveno takvo kakvo jeste. Osetim se jako loše kad čujem kako neko ima problem sa samopouzdanjem, kad misli da je najgori, ružan, glup, grozan, nedovoljno dobar za ovaj svet. Verujte mi, takav ne postoji. Svako je na ovoj planeti zemlji dobar u nečemu, ako ako još ne zna u čemu, znači da se još nije pronašao i to je takođe u redu. Nismo svi savršeni, niti bi trebali da budemo. Da jesmo, po čemu bismo se razlikovali?
Zato svakome ko čita ovaj tekst poručujem: “Voli sebe, nemoj ćutati i trpeti nečije iživljavanje, hirove, i loše ponašanje, jer ti je neko rekao da to tako treba. Ne treba! Reci nekome. Roditelju na prvom mestu. Niko te ne može razumeti, podržati i voleti kao roditelji. Ako se plasiš, tu su psiholog i pedagog koji će pokušati da ti pomognu. Plašiš se i dalje i misliš da ni to neće pomoći? Obrati se nekom iz porodice, starijem rođaku, bratu, sestri, bilo kome, ali nemoj da ćutiš! Ni jedna devojčica, i ni jedan dečak, niko nije zaslužio da sedi u ćošku svoje sobe, plače i pita se, što nisam lepa Ili zašto nisam talentovan kao drugi? Nemoj biti kao drugi, nikada. Ne upoređuj se sa ostalima. Zašto ja nisam kao on, ili zašto nisam ja takva kao što su one? Ne radi to sebi. Zavoli sebe i život koji imaš.
Sjajni smo takvi kakvi jesmo, nikad to ne treba zaboraviti i ne dozvoliti da vas neko gazi. Niko od nas nije došao na svet da bi plakao i mislio kako nije vredan.
