Mnoge porodice trenutno se prilagođavaju promenama životnih navika usled epidemije Covid -19. Iako su porodični odnosi pred različitim izazovima, duži boravak kod kuće može biti prilika da više vremena provedeš sa svojim roditeljima i/ili starateljima i drugim članovima porodice i da unaprediš svoj odnos sa njima.
Prihvati i razgovaraj o svojim osećanjima
Razumljivo je i očekivano da osećaš razočaranje, možda se osećaš uskraćeno za važne događaje, druženja i aktivnosti. Razgovarajte o tome kako bi tvoji roditelji ili staratelji razumeli koliko ti je to važno i kako se osećaš povodom toga. Npr. činjenica da možda nećeš imati matursko veče ili završnu godinu sa svojim razredom u osnovnoj ili srednjoj školi. Dozvoli sebi da budeš tužna/an zbog toga, iz tvoje perspektive ovo jesu važni gubici. Pronađi način da savladaš negativno osećanje. Neko će se baviti aktivnostima koje voli - hobijem, umetnošću, neko će želeti da razgovara sa svojim prijateljima i da deli svoja osećanja. Za više informacija kako da brineš o svom mentalnom zdravlju pročitaj ovde.
Osvesti svoje emocije
Različite psihološke tehnike mogu biti od koristi u situaciji kada su dnevne rutine poremećene. One pomažu da osvestimo svoje emocije u svakom trenutku i da ih iskusimo bez osuđivanja i procenjivanja. Možeš reći sebi da je ,,sasvim ok da se osećam uznemireno”; ,,U redu je da se plašim”; ,,U redu je da sam ljut/a”. Važno je da osećanja prihvatiš i kažeš ,,U redu, šta sada treba da uradim sa tim?”. Planiraj unapred - kada osećaš da ćeš se uznemiriti, napravi pauzu samo za sebe.
Pokušaj da razumeš poziciju svojih roditelja ili staratelja
Odrasli takođe mogu imati poteškoće da razumeju, prihvate i kontrolišu svoja osećanja. Mogu biti preplavljeni dodatnim brigama i strepnjom oko dobrobiti porodice, finansijske situacije, posla, školovanja dece, bolesti itd…. Takođe u različitoj meri mogu biti svesni svojih ličnih potreba, pre svega režima ishrane, nivoa aktivnosti i spavanja, jer sve to utiče na raspoloženje kao i na sposobnost rešavanja problema na smiren i fokusiran način. Možeš pomoći u ovoj situaciji tako što ćeš preuzeti odgovornost za stvari koje su pod tvojom kontrolom (školske obaveze, ishrana, održavanje higijene prostora itd…). Možeš predložiti roditeljima neku zajedničku društvenu igru ili pomoć oko kućnih poslova, npr. da se uključiš u zajedničke aktivnosti poput pripreme obroka. Kada možete da provedete malo više zajedničkog vremena, nađite neki trenutak u okviru vaših rasporeda kada ćete samo sesti i razgovarati o tome kako se osećate.
Dogovaranje i preuzimanje odgovornosti
Porodice treba da nađu načine da umanje tenzije koje se javljaju između roditelja i dece, jer je ovo izazovan period za sve. Ovi načini razlikovaće se za svaku porodicu, ali za mnoge roditelje ovo je prilika da svojoj deci daju više slobode, dokle god su sigurni da ipak imaju strukturisano i kvalitetno provedeno vreme. Svako bi sa svoje strane trebalo da doprinese na neki način da se to postigne. Dokaži da možeš da preuzmeš odgovornost za donete odluke i dogovore.
Postavljaj realistične ciljeve/organizuj vreme
Pokušaj da sam/a odrediš ili pomogneš roditeljima da postave realistične ciljeve u toku dana i dnevne rutine koje su prilagođene vašim individualnim potrebama. Pokušajte zajedno da strukturišete vreme tako da ne budete preplavljeni obavezama. Od pomoći je da si proaktivan/na i da sebe nagrađuješ nakon ispunjenih zadataka. Na primer odredi sebi 15 minuta sa strane za čitanje, vežbanje, neki kreativni projekat ili bilo šta što ti pomaže da budeš fokusiran/a i što ti prija. ,,Da li smo završili barem polovinu poslova koje smo planirali i tada otišli u porodičnu šetnju? Sve to su male pobede.” Ovde možeš naći više informacija o tome kako da organizuješ dnevnu rutinu tokom dužeg boravka kod kuće.
Upravljaj svojim ponašanjem u konfliktnim situacijama
U stanju krize i promene načina života može da se poveća sklonost ka svadljivosti i agresivnosti, što je uznemiravajuće kako za nas tako i za ostale članove porodice. Dobar način za sprečavanje svađa i agresije u kući je da imate jasna pravila oko toga šta je dozvoljeno, a šta nije. Važno je da kažeš šta misliš da je važno da se uradi i na koji način. Na primer umesto da kažeš ,,nemojte da vičete”, možeš pozitivno da se izraziš ,,da treba govoriti mirnim tonom”. Takođe je važno za roditelje da budu fer u načinu na koji primenjuju ovaj pristup kada reaguju na agresivnost između dece. Nađite vreme za miran razgovor. Razumevanje pravila i razloga zbog čega se desila svađa, tvojih stavova, vrednosti i osećanja može pomoći roditelju da te bolje razume i pruži odgovarajućisavet.
Biće dobrih i loših dana za svakog u porodici. Potrudi se da prepoznaš kada se to dešava i da reaguješ što mirnije i racionalnije. Povuci se kada osećaš ljutnju ili frustraciju jer verovatno nećeš biti u stanju da vodiš konstruktivan razgovor. I suprotno, kada osećaš spremnost i sigurnost u sebe, zatraži razgovor - to će vam pomoći da održite zdrav odnos pun poštovanja, bez rizika da kažete ili uradite nešto prenagljeno.
Traži vreme za sebe
Možda ti je važno da imaš vreme samo za sebe, a pošto može biti izazov, potrudi se da objasniš svoju potrebu.
Obrati se za savet ili pomoć drugim licima
Ukoliko imaš potrebu da razgovaraš i posavetuješ se sa stručnim licem, to možeš učiniti na par načina. Pozivom Dečije linije na 116111 moći ćeš da ispričaš razmišljanja i iskustva o bilo čemu što te uznemirava. http://nadel-decijalinija.org/
Za psihosocijalnu podršku uvek traži zvanične brojeve telefona poput Instituta za mentalno zdravlje https://imh.org.rs/.
Za prijavu nasilja na internetu možeš se obratiti Nacionalnom kontakt centru za bezbedni internet 19833 www.pametnoibezbedno.gov.rs.
Ukoliko ti ili neki član tvoje porodice trpi nasilje, to možeš prijaviti policiji ili centru za socijalni rad na vašoj teritoriji. Ukoliko ipak nisi spremna/an za to, možeš se posavetovati putem prethodno pomenutih brojeva telefona.
Uzajamna podrška je važna
Koliko god možeš, potrudi se da izbegavaš stres, održavaš svoju dnevnu rutinu i učestvuješ u aktivnostima koje ti prijaju, kao i da uvažiš potrebe drugih članova porodice. Empatija i uzajamna podrška su ključ kako bi porodica funkcionisala kao celina i prebrodila sve izazove.
